Nekoliko godina pre prvog iPhonea, inženjeri kompanije Nokiapripremili su prototip telefona sa velikim touchscreen ekranom, spremnog za tada aktuelne Internet servise, za koji su verovali da bi mogao da bude ozbiljna prednost na brzo rastućem smartphone tržištu, rekao je za New York Times Ari Hakarinen, bivši marketing menadžer finskog proizvođača. Menadžment kompanije nije imao sluha za takav koncept, te je ugasio projekat, opravdavši svoju odluku cenovnom neefikasnošću. Ugledni list je razgavorao sa još dva bivša zaposlena u toj kompaniji, koji su potvrdili da u to vreme menadžment nije imao sluha za nove ideje, da je postao spor i da je prestao da "sluša" same korisnike.
Hakarinen je objasnio da su rukovodioci često odbijali predloge zbog male projektovane zarade. "Uspešne inovacije često počinju kao male, ali postaju veoma velike", dodao je on. Da stvari budu još interesantnije, jedan od sagovornika njujorškog lista rekao je da je 2004. godine menadžment odbio i projekat online prodavniceaplikacija, kakvu je Nokia pokrenula tri godine kasnije, ali tek nakon što se u borbu uključio Apple.
Takođe, kompanija nije unapređivala Symbian operativni sistem, iako je imala i ljudstvo i vreme, a naročito ne u smislu interfejsa i upravljanja prstima (Nokia je prve touchscreen telefone, kojima se upravljalo stilusom, predstavila još 2003. godine). Tako je Juhani Risku, jedan od menadžera razvoja Symbiana, izjavio da je njegov tim imao preko500 predloga za poboljšanja platforme, ali da nijedan nije prošao. Risku je tadašnji proces odlučivanja u kompaniji uporedio sa sovjetskom birokratijom.
Kao rezultat, kompanija je zakasnila sa touchscreen ekranima, 3D interfejsom i fokusom na nezavisne mobilne aplikacije. U međuvremenu, Apple i Google, donedavno potpuni neznanci na tržištu mobilnih telefona, počeli su ozbiljno da ugrožavaju lidersku poziciju kompanije Nokia. Posao da kompaniju vrati na pravi put sada je dobio Kanađin Stiven Elop, kojem će po rečima bivših zaposlenih, ali i brojnih analitičara, najveći problem biti upravo taj glomazni birokratski teret ostatka visokog menadžmenta.
Izvor: Mobi Hobi
0 коментара:
Objavi komentar