Varijanta popularnog Desire Android pametnog telefona sa prostranom qwerty tastaturom i veoma solidnim hardverskim komponentama
Moguće je da su čitaoci zaboravili kako je prvi Android telefon, G1, posedovao qwerty tastaturu, kao i da verzija 1.0 ove platforme nije poznavala virtuelnu, već je bilo očekivano da postoji gomila hardverskih tastera. U međuvremenu je većina modela bila oslonjena isključivo na ekran osetljiv na dodir i softversku tastaturu. Mnogi korisnici, međutim, imaju realnu potrebu za unosom većih količina teksta brže i udobnije, pa će ih sigurno obradovati informacija da je HTC tržištu ponudio model iz Desire serije sa prostranom hardverskom qwerty tastaturom koja zauzima kompletnu površinu ispod ekrana. Model je Desire Z pred nama…
Da krenemo od pomenute tastature kao svakako najvećeg aduta ovog uređaja. Prvo što će vas oduševiti je mehanizam pomoću koga se ona otvara. Umesto klasičnog slajdera kakvog smo viđali do sada, ovde se preklop vrši pomoću neke vrste šarki koje gornji deo uređaja najpre pomeraju na gore, a zatim ga “zabacuju” unazad. Posledica ovakve konstrukcije, osim veoma dopadljivog vizuelnog doživljaja procesa otvaranja, jeste to da se na kraju tastatura i ekran nađu gotovo u istoj ravni, što je značajno unapređenje. Naime, kod ranijih modela i većine konkurenata deo kućišta na kome se nalazi ekran biva izdignut u odnosu na tastaturu, pa je veoma teško dopreti prstima do gornjeg reda tastera, a to opet bitno utiče na brzinu i preciznost pri kucanju. Tastatura poseduje standardni raspored sa 4 reda zaobljenih tastera i veoma je udobna. Samo kućište je izrađeno u kombinaciji nekoliko nijansi sive i crne boje, sa metalnim poklopcem pozadi. Ekran dijagonale 3,7 inča izveden je u S-LCD tehnologiji – naprednija verzija standardnog LCD kapacitivnog displeja, pogotovo na polju kontrasta, zasićenja boja i ugla gledanja, dok ga visoka rezolucija čini zaista superiornim.
Nominalno, Desire Z poseduje nešto sporiji procesor u odnosu na model HD, ali se to u svakodnevnom radu uopšte ne primećuje – delom zbog toga što je 800 MHz i dalje zavidna brzina, ali i zbog unapređenja na polju softvera koja donosi Froyo verzija Android sistema (2.2). Povrh toga, imamo i popriličnu količinu radne memorije, pa sve komponente funkcionišu besprekorno. U njih ubrajamo WiFi i Bluetooth module, kao i GPS za navigaciju. Multimedija je oličena u softverskim alatima za reprodukciju audio i video fajlova (podržan je i HD DivX) u kombinaciji sa pomenutim ekranom, 3,5-mm audio izlazu i ugrađenom FM radio prijemniku. Pored toga, imamo i foto kameru u rezoluciji 5 megapiksela pristojnog kvaliteta snimaka, sa mogućnošću snimanja video zapisao u HD (720p) rezoluciji. Naravno, tu je i telefon, koji je kao funkcionalnost kod smartphone uređaja ponekad u drugom planu. Podržana su sva 4 standardna frekventna opsega, kao i 3G mreže, dok je kvalitet zvuka u slušalici i mikrofonu na uobičajeno visokom nivou.
Izvor: Mobilni Magazin
0 коментара:
Objavi komentar